KDE тим...

Решили смо да Вам представимо људе који чине овај пројекат. Представљени су Вам основни подаци, као и мотиви који нас нагоне да учествујемо у њему.

Бојан Божовић

Рођендан: 28.8.1979.
Град: Београд
Средња школа: Пета Београдска Гимназија
Факултет: Филолошки Факултет
Језици: Енглески, Руски
Вештине: веб дизајн (основе)

Мислим да је цела идеја отвореног кода сјајна (један од разлога
зашто сам се пријавио за учешће у пројекту). Што се тиче конкретног
пројекта, пре него што сам се пријавио нисам знао шта да очекујем, али
сада, како улазим у штос све ми се више свиђа. Пројекат представља
савршен спој ствари које волим да радим и којима у будућности желим да
се бавим.

Часлав Илић

Рођендан: 20. новембар 1978.
Град: Београд, Јајинци
Средња школа: Математичка гимназија
Факултет: Машински
Језици: Енглески
Вештине: Знам понешто да пограмирам (C/C++), али без неког жара...

Ех да, мотивација и могућности.

Прво, палим се на квалитет. Друго, приметио сам да се велики део живота, гле чуда, састоји од комуникације са другим људима. Ова два фактора резултују мојом жељом да та комуникација буде што квалитетнија у сваком погледу, па тако и у _формалном_. Оно што сам до сада у том смислу имао прилике да видим је комуникација на лошем енглеском и катастрофалном српском (лош српски помешан са лошим енглеским, тзв. англо-српски). Зато осећам ирационалну жељу да се то колико-толико поправи.

Тако, превод рачунарских окружења видим као могућност да се, у области рачунара (мада се надам да може бити и ширих последица), са катастрофалног англо-српског пређе (барем) на лош српски. Отуда моје учешће у преводу КДЕа. Значи, пре свега ме интересују усвајање употребљиве терминологије и побољшавање сопственог знања српског језика и овај пројекат ми је био најближи начин да се у то укључим.

Елем, пошто ћу и даље наставити да комуницирам на српском, јасно је да је у питању трајна мотивисаност. Али да ли баш за превођење КДЕа, то је друго питање, које се тренутно поклапа са оним што желим.

Марко Росић

Рођендан: 29.07.1980.
Град: Београд
Средња школа: Дизајнерска
Факултет: Факултет за пословне студије - Мегатренд
Језици: Енглески, Француски
Вештине: Организационе, web дизајн, 3D моделовање & CAD

Рачунарима се бавим од почетка 90. мада сам свој рачунар добио тек 98. Бошко Радивојевић aka. Боле који ми је пријатељ од основне је успео да ме током година зарази Linux-om, тако да се ја и даље питам шта ће то мени у животу, али је али ми је вирус трајно пореметио нервни систем, тако да је постао зависан од истог.

1999. игром случаја започињем овај пројекат, а касније заједно са Болетом организујемо LinuxFEST и оснивамо/региструјемо OSNY организацију као полазну основу за све наше и Open Source пројекте уопште.

Поента свега овога што радим је да на неформалан и релативно забаван начин урадим нешто заиста корисно, јер сматрам Linux и Open Source супериорном платформом, која представља будућност. На овај и друге начине желим да приближим тај свет широј популацији, као и да подстакнем развој софтвера за Linux/KDE.

Слободан Симић

Рођендан: 17.4.1974.
Град: Београд
Средња школа: ЕТШ "Никола ТЕСЛА" - Београд
Факултет: Х
Језици: Француски, Немачки, Енглески (Ал` од прва два нема вајде) :-)
Вештине: Хардвер

Моје озбиљније интересовање за рачунаре датира отприлике још из времена кад је 286 била бесна машина. :-) Пре тога наравно цепање игрица на ZX Spectrum-у и C-64. Углавном сам оријентисан на хардвер, и када сам почињао да радим као сервисер персонални рачунари су били привилегија ретких појединаца и углавном су их имале (добростојеће) фирме у којима се 10% времена радило нешто паметно док је остатак трошен на Тетрис и сличне занимације. А где смо данас?
Ретке су фирме које их немају а свака трећа кућа их има. Али и данас постоји (или је доскора постојао) исти проблем као и некад. Ако хоћеш да радиш на рачунару требало би да знаш бар мало енглеског и да имаш пуно времена и стрпљења.
Знам људе који се буквално плаше да седну за рачунар или ако и седну да раде то изгледа као да рукују нуклеарним реактором. (Зашто мислите да је Хомер Симпсон бољи од Вас?) :-)

Већина нас који се на овај или онај начин бавимо рачунарима се одлично сналазимо у "енглеском окружењу", можда боље него у српском, али све је ствар навике. Зашто онда преводимо?... Да би помогли свима онима који желе да раде на рачунарима али им сваки клик миша уноси страх јер незнају или нису баш сигурни шта значи, и шта ће урадити натпис на дугмету које су управо притиснули.
Због свих оних који почињу, због оних који ће тек почињати. И да нам деца не би, као што рече Топлица, сејвовала, даунлоадовала, пејстовала итд. ја се заједно са остатком екипе трудим да то променим.

Топлица Танасковић

Рођендан: 05.01.1977.
Град: Смедерево
Средња школа: Електротехничар рачунара
Факултет: Апсолвент ЕТФ-а
Језици: Српско-Хрватски, Српски, Енглески :)
Вештине: C/C++

Дуго година се бавим којекаквим пословима, везаним за рачунаре. Било да сам писао програме, одржавао рачунаре или просто обучавао кориснике увек сам се сретао са једним те истим проблемом. Како рећи оно што мислиш, а да те остали разумеју. Пратећи наше часописе и литературу, схватио сам да од њих нема ’леба. Сви су они паметовали на свој начин и уводили своју терминологију, док је нашу Академију наука, Матицу српску и остале који се куну у своју позваност, болело уво за све сем за то ко ће им бити председник или шта већ.

Оно што ме је гурнуло преко ивице, је потпуно помодарство и квази стручност сваке шуше која је имала пара да купи машину и успела да инталира програм или два. Одједном сам почео да се грозим (боље рећи пенушам), кад чујем да неко „сејвује“ документ, „даунлоадује печ за ...“ и „атачује“ слику некоме да би овај то „испринтао“, али да му је прво „рисајзне“ да стане на А4... И тако дођох у ово КДЕ друштво да помогнем колико могу својим превођењем и радом на речнику рачунарских термина.

Веровања сам, да ћемо успети да завршимо започето, и заједно са колегама из ГНОМ тима дођемо до стандардног српског речника рачунарских термина, па да онда сви почнемо опет да говоримо српски...